VESNA LAPČIĆ: U kojoj meri osiguranje prati trendove na tržištu kao jedna tradicionalna delatnost posebno kada je reč o digitalnoj transformaciji i veštačkoj inteligenciji?
Iako se finansijske institucije smatraju tradicionalnim delatnostima, koje u generalnoj percepciji populacije ne teže inovacijama u većem obimu, realnost je upravo drugačija. Mišljenja sam da se inovacije u osiguranju mogu podeliti u dve osnovne grupe, i to inovacije u delu razvoja potpuno novih osiguravajućih proizvoda i inovacije u delu distribucije i sprovođenja osiguranja.
Značajnu konkurentsku prednost učesnik na tržištu osiguranja može steći upravo inoviranjem i zadovoljavanjem potreba za upravljanjem rizicima koje se javljaju sa razvojem tehnike i tehnologije ili evoluiranjem zakonodavstava i sudskih praksi. Ovakvih inovacija nema u delu obaveznih osiguranja, jer se tu radi o standardizovanim proizvodima koji se definišu konsenzusom osiguravača i regulatora, ali su inovacije česte u dobrovoljnim vrstama osiguranja. Možda najbolji primer za ovo je sajber osiguranje, koje je poslednjih godina veoma traženo. Nikakva osiguravajuća pokrića u ovoj oblasti nisu postojala do 1997. godine kada je broker Stiven Hase u saradnji sa AIG kreirao prvu polisu odgovornosti u vezi sa internet sigurnosti. Ova polisa pokrivala je samo sajber odgovornost prema trećim licima, da bi kasnije u skladu sa bumom informatičke industrije osiguravajući proizvod evoluirao i mogao biti primenjiv na sve delatnosti, mogao pokrivati i štete koje pretrpi i sam osiguranik, uključujući u nekim slučajevima i materijalne štete. Danas u delu sajber osiguranja postoje različiti proizvodi sa različitim pokrićima i tekstovima uslova osiguranja i to ide u prilog tvrdnji da se nakon veće distruptivne inovacije dešava mnogo manjih povezanih inovacija koje oblikuju osiguravajući proizvod u skladu sa razvojem rizika i samog tržišta.
U drugoj grupi inovacija u osiguranju je mnogo veća primena automatizacije i digitalizacije, jer one mogu značajno pospešiti prodaju osiguranja, kao i upravljanje profitabilnošću osiguravajućih proizvoda kroz efikasniji sistem preuzimanja rizika, likvidaciju šteta i sprečavanje prevara.
VESNA LAPČIĆ: Uvode li se dovoljnom brzinom inovacije u osiguranju na tržište Srbije i koliko su uopšte klijenti u Srbiji spremni za inovacije pošto se često može čuti da nisu spremni ni za osnovne polise osiguranja?
Naše tržište osiguranja je veoma u stanju da prati izmene u potrebama potrošača, ukoliko se u tom segmentu može ostvariti adekvatan rast i profit. Ako se sećate, do 2009. godine državljani Srbije mogli su bez vize da putuju u samo 19 zemalja u svetu, a uslov za dobijanje vize bilo je prezentovanje dokaza da je ugovoreno putničko zdravstveno osiguranje, koje se tada ugovaralo na blok polisama obrazaca stroge evidencije. Iako je sa viznom liberalizacijom donekle redukovana obaveza ugovaranja putničkog zdravstvenog osiguranja, kao posledica povećanog broja putovanja, ovaj segment tržišta je zabeležio značajan rast. Ultimativno su osiguravači na povećanu tražnju odgovorili inovacijama u distribuciji, pa tako danas ovu vrstu osiguranja možete jednostavno ugovoriti on-line na sajtu osiguravača ili komparatora, ukoliko je već nemate ugovorenu kroz paket platne kartice ili tekućeg računa kod svoje banke ili paket mobilnog operatera, kod kojeg osiguravajuće pokriće počinje aktiviranjem rominga u inostranoj mobilnoj mreži i prestaje ponovnim konektovanjem na matičnu mobilnu mrežu u Srbiji.
VESNA LAPČIĆ: Šta sve po tom pitanju radite u WTW? Koliko vi kao posrednici možete da nadogradite ono što vam je zapravo na raspolaganju od osiguravača?
Posrednici su upravo spona između potreba tržišta i razvoja ponude proizvoda osiguranja. WTW kroz svoju diviziju korporativnih rizika i posredovanja u osiguranju kontinuirano radi na razvoju proizvoda osiguranja koji prate potrebe tržišta i predlaže globalnim osiguravačima potpuno nove ili modifikovane uslove osiguranja. Dobri primeri za navedeno su naša integrisana rešenja za avio industriju, hotelijerstvo, morski transport, itd. Sa druge strane, naša divizija za konsalting i tehnologije u osiguranju aktivno savetuje osiguravače u delu aktuarskih kreiranja novih i modifikovanja postojećih tarifa osiguravajućih proizvoda i nudi softverska rešenja koja podržavaju ove savete, olakšavaju ili integrišu komunikaciju preuzimača rizika i brokera ili ona koja omogućavaju automatizovano izdavanje ponuda i polisa osiguranja samim osiguranicima.
Srpsko tržište osiguranja ima relativno mali kapacitet samopridržaja, pa je i kapacitet za kreiranje novih korporativnih osiguravajućih rešenja relativno limitiran odnosima sa inostranim reosiguravačima. Iz tog razloga WTW u delu inovacija pribegava modifikacijama standardnih uslova osiguranja odobrenih u okvirima automatskih ugovora o reosiguranju primenom klauzula koje se koriste na velikim tržištima na kojima je WTW aktivan. Alternativa ovom pristupu je pronalaženje reosiguravajućeg fakultativnog pokrića u skladu sa aktuelnom svetskom praksom.
VESNA LAPČIĆ: Da li pokrića koja su trenutno na raspolaganju na tržištu Srbije zadovoljavaju potrebe klijenata? O čemu bi trebalo razmisliti odnosno šta fali tržištu u ovom kontekstu?
Iako na tržištu Srbije posluje ukupno 16 društava za osiguranje, ponuda osiguravajućih proizvoda je relativno ujednačena i teško je reći da postoji specijalizacija za određene vrste osiguranja.
“Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u srednjem roku belezi najveci rast premije i broja osiguranika, ali s obzirom na trend visoke medicinske inflacije, rasta broja osiguranika i posledicnog rasta premije u narednom periodu ce biti neophodno unapredivati ponudu i inovirati u delu proizvoda, a sve radi odrzivosti ove vrste osiguranja u dugom roku.”
Radisav Osmajlić | Direktor za Centralno-istočnu Evropu i Tursku, WTW
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u srednjem roku beleži najveći rast premije i broja osiguranika, ali s obzirom na trend visoke medicinske inflacije, rasta broja osiguranika i posledičnog rasta premije u narednom periodu će biti neophodno unapređivati ponudu i inovirati u delu proizvoda, a sve radi održivosti ove vrste osiguranja u dugom roku.
Deo tržišta kojim osiguravači pokrivaju različite vrste odgovornosti osiguranika prema našem mišljenju je najmanje razvijen, jer postojeća ponuda ima značajna ograničenja osiguravajućeg pokrića. Pokriće profesionalne odgovornosti za neke delatnosti nije dovoljno precizno definisano, dok za druge uopšte ne postoji. Takođe, za klijente proizvodne kompanije postoji često i problem obezbeđivanja pokrića odgovornosti iz proizvoda, kao i pokrića eventualnog povlačenja proizvoda sa tržišta.
VESNA LAPČIĆ: Kada poredite sva tržišta za koja ste zaduženi, šta biste izdvojili kao primere dobre prakse sa njih?
Turska je dobar primer velikog tržišta na kojem investiranje u „Insurtech“ može biti isplativo u delu prodaje osiguranja fizičkim licima i na ovom tržištu već postoji nekoliko uspešnih komparatorskih platformi koje na jednostavan način omogućuju kupovinu polisa osiguranja i plaćanje premije. U regionu je jako je interesantan primer male osiguravajuće kompanije Hellas Direct koja se opredelila za prodaju osiguranja fizičkim licima isključivo „on-line“ putem i to samo osiguranja automobila, motocikala i domaćinstava. Njihova strategija je da kroz maksimalno automatizovano i efikasno preuzimanje rizika obezbede najkonkurentnije uslove na tržištu uz istovremeno najbolje korisničko iskustvo u delu kupovine osiguranja i likvidacije šteta. U delu tržišta u kojem se na prvi pogled čini da nema mesta distrupciji ovakva njihova strategija u poslednjih nekoliko godina daje dobre rezultate.
VESNA LAPČIĆ: Gde vidite tržište osiguranja u ovom balkanskom regionu u narednih pet godina? Na kom očekujete najveći napredak?
Sva tržišta na Balkanu imaju zajedničko da su sva relativno mala, visoko regulisana, sa viskom učešćem obaveznih osiguranja u ukupnoj premiji i da na njima osiguravači zauzimanju dominantnu poziciju u odnosu na ugovarače osiguranja, osiguranike i distributivne kanale. Ovakvo relativno udobno okruženje za osiguravače ne deluje dovoljno stimulativno za razvoj investicija u inovacije koje su usmerene na distrupciju tržišta. Ono što me u vezi sa tim zabrinjava je što se je na našem tržištu fokus igrača na građenju profitabilnosti na obaveznim osiguranjima i osiguranjima državnih institucija i kompanija kroz sistem javnih nabavki, dok se sa druge strane kod komercijalnih osiguranja profitabilnost pokušava obezbediti smanjivanjem provizija distributivnim kanalima za pribavljanje osiguranja, a ne efikasnim i efektivnim preuzimanjem rizika, razvojem novih profitabilnih proizvoda, kao i adekvatnim opštim upravljanjem troškovima.
Sa druge strane, to je i šansa za nove male igrače da inovacijama brzo izgrade svoju poziciju na tržištu i ja se iskreno nadam da ćemo u srednjem roku biti u mogućnosti da konstatujemo uspeh takvih igrača u Srbiji i drugim zemljama na Balkanu.
